Од аутора:
Наши Југословени стално трубе о томе како су вечно за време целог свога
историског живовања, Срби и Хрвати били готово нераздвојна и
нераздвојива целина. Били су не само пријатељи, били су једно, осећали се
као једно, ни поми шљали нису на неко раздвајање и издвајање. И волели су
се бескрајно, нико никоме није био милији него Србин Хрвату и обрнуто. Сва
подвојеност, независт, па чак и мржња, то су појаве новог времена, па и њих
наши «шовинисти», српски и хрватски, потенцрају. Никад мржње и
ресантимана између Хрвата и Срба није било у прошлости, нарочито даљој
прошлости; све сама љубав, пријатељство, слога, заједничка акција итсл.
То нарочито шире тзв. интегрални Југословени, али и они ужи, присташе
само заједничке државе, радо то слушају и преносе даље. Разуме се, све у
виду фраза и крилатица, јер научно третирање проблема, оперисање
чињеницама и доказима, њих бије у главу. Они га избегавају до крајности,
они га проглашују цепидлачењем. Код њих су фразе толико помутиле
стварност, и прошлу и садашњу, да се више не разазнаје истина од лажи.
Говори се стално о нашем вековном пријатељству, о нашој узајамној љубави,
о сијамској повезаности. Како никад нисмо могли једни без других, па то ни
сад не можемо.
А истина је сасвим друкчија, потпуно супротна овим тврдњама. Ми се
вековима, Срби и Хрвати, нисмо познавали, нити смо имали ишта заједничко.
Кад смо се помешали, настао је између нас лом, настао је ресантиман, који је
некад био латентан, да избије на површину и букне чим му се укаже прва
погодна прилика. То је стварност, и то тврде научници уопште, међу њима
први људи и српски и хрватски, и то баш они код којих је тај ресантиман био
сасвим ишчезао.
Author(s): Лазо М. Костић Lazo M. Kostić
Publisher: Srpska narodna odbrana u Australiji
Year: 1964
Language: Serbian
Pages: 49
City: Melburn