Русе [България]: Лени-Ан, 2014. — 200 с.У монографии се, у свјетлу двају супротних процеса у развоју језика - аналитизма и синтетизма, истражује развој и граматикализација облика будућег времена у словенским језицима. Уз критички осврт на досадашња дијахронијска истраживања у овој области (с посебним акцентом на стање у старословенском, староруском, старосрпском и старопољском језику) извршена је подробнија анализа граматикализованих футурских облика и неграма- тикализованих фугурално детерминисаних конструкција, прије свега на материјалу три сав- ремена словенска језика - српског, руског и пољског, који на одређен начин представљају селективне репрезентанте три трупе (јужне, источне и западне) словенских језика, као и три најразличитија (међусобно најудаљенија) словенска граматичка система. Резултати испити- вања показују, потврђујући дјелимично и поједина ранија истраживања, односно хипотезе, да неке прелазне појаве аналитизма (представљене, у првом реду, неграматикализованим футуралним конструкцијама које садрже модалне, као и друге глаголе непотпуног лексичког значења) не само у старим писаним споменицима већ и у савременим језицима индиректно упућују на путеве развоја граматикализованих конструкција - аналитичких облика, односно на моделе граматикализације, на што се у овдје представљеном прилогу посебно скреће пажња.
Студија је намијењена истраживачима у области историје словенских језика (посебно српског, руског и пољског), као и лингвистима који се баве граматичком структурой, функционално-семантичким испитивањима и типологијом словенских језика, а исто тако студентима, постдипломцима-филолозима и свима онима који се интересују социолингвистичким аспектима изучавања језика.
