Uvod u baze podataka

Predgovor Baze podataka su, po mišljenju autora, jedna od značajnijih oblasti računarstva i informatike. Posledica toga je postojanje odgovarajućih kurseva na tehničkim ali i ne￾tehničkim fakultetima koji se bave različitim aspektima baza podataka – od osnovnih kurseva za početnike, do naprednih kurseva koji se bave specijalizovanim temama iz ove široke oblasti. Namena udžbenika Navedeni materijal je u skladu sa planom i programom predmeta Baze podataka na II godini osnovnih akademskih studija na Elektronskom fakultetu u Nišu i u potpunosti pokriva sve teme sa predavanja i vežbi na modulu Računarstvo i informatika. Udžbenik je namenjen studentima koji se prvi put susreću sa bazama podataka i ne zahteva nikakvo posebno predznanje osim opšteg znanja o računarstvu i informatici sa I godine studija. Udžbenik se može koristiti i na drugim modulima ovih studija. Udžbenik sadrži koncizan prikaz teorijske osnove baza podataka, brojne primere i zadatke za samostalni rad studenata. Kao takav, on predstavlja materijal za spremanje kompletnog ispita iz predmeta Baze podataka. Struktura udžbenika Udžbenik sadrži osam poglavlja i literaturu. Struktura i redosled poglavlja je takav da prati teme koje se obrađuju na predavanjima i vežbama iz uvodnog kursa Baze podataka. Svako poglavlje sadrži veliki broj primera koji treba da pomognu studentima u savladavanju gradiva. U Poglavlju 1, pod naslovom Baze podataka – osnovni pojmovi, dat je kratak pregled osnovnih pojmova iz oblasti baza podataka, pregled i poređenje dva pristupa: konvencionalne obrade zasnovane na datotekama i korišćenje baza podataka. U Poglavlju 2, pod naslovom Modeli podataka i proces projektovanja baze podataka, opisani su nivoi apstrakcije kod DBMSa, opisani modeli podataka na različitim nivoima apstrakcije i njihovi osnovni koncepti, i opisan generalni postupak projektovanja baza podataka. U Poglavlju 3, pod naslovom Konceptualno projektovanje baze podataka, prikazani su osnovni koncepti ER i EER, opisan je proces projektovanja odnosno korišćenja ovih koncepata. Dat je pregled grafičke notacije za ER i EER dijagrame, i date su preporuke za izvođenje ER i EER modeliranja. U ovom poglavlju su dati primeri projektovanja baza podataka. U Poglavlju 4, pod naslovom Relacioni model podataka, dat je prikaz koncepata relacionog modela i opis odgovarajuće terminologije. Dat je osvrt i na integritetnu komponentu ovog modela, kao i algoritam za preslikavanje ER i EER modela podataka u relacioni. U Poglavlju 5, pod naslovom Relaciona algebra, dat je pregled osnovnih operacija relacione algebre i veliki broj primera korišćenja kao i upita relacione algebre. U Poglavlju 6, pod naslovom Normalizacija i normalne forme, prikazane su funkcionalne zavisnosti i njihovo izvođenje, pojam ključa relacije, analiza šeme relacije i Uvod u baze podataka: Sadržaj vi normalne forme. Osim definicije normalnih formi dati su primeri testiranja, opisan je i ilustrovan primerima postupak normalizacije. U Poglavlju 7, pod naslovom Upitni jezik SQL, uz veliki broj primera i zadataka za vežbu prikazane su mogućnosti SQL jezika od naredbi za kreiranje podataka i modifikaciju šeme do naredbi za pretraživanje i manipulaciju podacima. U Poglavlju 8, pod naslovom Kreiranje korisničkih aplikacija: ADO.NET, prikazane su osnove ADO.NETa, odgovarajućih provajdera podataka i opisan je način za direktan pristup podacima. Prikazani su i primeri za kreiranje konekcije ka bazi podataka, kreiranje SQL komande i korišćenje datareaderi objekta. Online materijal Dodatni materijal kao podrška udžbeniku je dostupan studentima i može se naći na Moodle stranicama predmeta: http://cs.elfak.ni.ac.rs/nastava. Plan i program predmeta Baze podataka, koji se sluša na II godini studija u u letnjem semestru, može se naći na Web-u, na adresi: http://www.elfak.ni.ac.rs, na stranici koja se odnosi na Akreditaciju 2013.godine. Zahvalnica Autor se zahvaljuje recenzentima ovog praktikuma, prof.dr Ivanu Lukoviću i prof.dr Mileni Stanković, na trudu koji su uložili čitajući ovaj praktikum, zapažanjima, primedbama i koristnim sugestijama, koje su svakako doprinele kvalitetu ovog praktikuma. Takođe, autor se zahvaljuje svojim saradnicima dr Aleksandru Stanimiroviću i Milošu Bogdanoviću koji su svojim dugogodišnjim radom uradili mnogo toga da ovaj kurs bude popularan među studentima, a posebno na trudu koji su uložili u pisanju poslednja dva poglavlja ovog materijala. Na kraju, ali sa najviše emocija, autor se zahvaljuje prof.dr Slobodanki Đorđević- Kajan, profesorki Elektronskog fakulteta u penziji, koja je najzaslužnija za uvođenje ovog i drugih srodnih kurseva, i koja je bitno uticala na oblikovanje tema koje su prezentirane i u ovom udžebniku. U Nišu, avgust 2013. godine Autor